Mljet: Ostrvo zelenih jezera i homerskih legendi

U srcu južnog Jadrana, skriveno od užurbanog sveta, leži ostrvo Mljet. Njegova arkadijska lepota oduvek je privlačila pomorce, pesnike i tragaoce za mirom. Ovo zeleno ostrvo, prekriveno gustim borovim i hrastovim šumama, predstavlja jedan od najdragocenijih bisera jadranske obale. Za one koji su ga bar jednom posetili, Mljet nije samo destinacija; to je osećaj pripadanja prirodi, osećaj koji vas podseća na jednostavne, ali duboke lepote života.

Putovanje do Mljeta često počinje čuvanjem karte za Nacionalni park. Ta karta nije samo ulaznica, već i obećanje. Obećanje da ćete se vratiti, da ćete ponovo zaploviti njegovim jezerima i istražiti svaki kutak njegove obale. Nije u pitanju štednja, već podsetnik da se u roku od godinu dana treba vratiti i posvetiti mu malo više pažnje. To je poziv prirode koji je nemoguće odbiti.

Pristizanje u carstvo zelenila: Veliko i Malo jezero

Prvi susret sa Mljetom je spektakl prirode. Dok se brodić polako približava, oku se ukazuju Veliko i Malo jezero, dva slatkovodna bazena nastala pre više od 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ova jezera, povezana uskim kanalom sa morem, čine jedinstven ekosistem poluslane i slane vode. Kombinacija miris šume, svetlucave površine jezera i kristalno čistog mora daje poseban šarm celom području.

Organizovanost Nacionalnog parka je vrhunska. Svuda postoje dobro označene staze za planinare, bicikliste i hikere. Vatrogasna oprema je prisutna širom kraja, što svedoči o pažljivom upravljanju ovim dragocenim resursom. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista da se čini da ribe mogu da se uhvate rukom. Za one koji ne žele da pešače, postoji i autobuski prevoz koji povezuje Veliko jezero sa morem, pružajući pogodnost, ali i uskraćujući čar neposrednog susreta sa prirodom.

Ostrvo Svete Marije: Put kroz vekove

U samom srcu Velikog jezera nalazi se mali oazis istorije - ostrvo Svete Marije. Put brodićem do ovog ostrvca traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je vrijedan pažnje. Crkva i samostan koji se tu nalaze potiču iz XII veka i predstavljaju pravi simbol Mljeta.

Samostanski kompleks je tokom vekova prošao kroz brojne transformacije. U XIII i XIV veku nadograđen je sprat, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, okrenutoj prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Tužna istorija ovog mesta govori o vremenima kada je više rušeno i pljačkano nego što je ulagano. Napoleonova okupacijska vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je kasnije predali isusovcima, a potom državi. Dolaskom Jugoslavije, 1949. godine, imovina je nacionalizovana i predata Jugoslovenskoj akademiji nauka, da bi 1959. godine prešla u ruke Narodnog odbora Mljeta koji je samostan pretvorio u hotel. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda, koji je preuzela u ruševnom stanju. Sve u svemu, ovo mesto svedoči o prolaznosti carstava i trajnosti duha.

Homerova Kalipso: Legenda koja oživljava

Ljepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Sam Homer je u svom epskom delu Odiseja opisao ovo po mnogima najlepše ostrvo na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplovo je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja Odiseja ili Kalipse, Odisejeva pećina ostaje mesto snažne simbolike. Nalazi se ispod Babinog polja, ima dva ulaza - sa mora i sa kopna - i duboka je oko tridesetak metara. Ribari iz Babinog polja je još i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Veruje se da je upravo u ovoj pećini Odisej pronašao utočište. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, tek da bi ga bogovi oslobodili i pustili da se vrati kući, u Itaku.

Ova legenda dodaje sloj magije već tako čarobnom ostrvu. Dok šetate obalom ili plovite jezerima, lako je zamisliti homerskog heroja kako promatra isti pogled, osluškuje isti šum talasa i oseća isti miris borove šume.

Polače i Zaklopatica: Srce života na Mljetu

Sa istorijskog ostrva Svete Marije, put vas vodi do ribarskih naselja koja predstavljaju svakodnevnicu Mljeta. Polače, smešteno u malom zalivu, služi kao odmaralište jedriličarima i turistima. Ime je dobilo po rimskoj utvrdi - palači, jer u dubrovačkim govorima "a" često postaje "o". Ovde se oseća puls ostrva. Kuće su građene uz samu obalu, svaka sa svojim vezom i jastožerom u kojoj mještani drže ulovljene jastoge i škarpine.

Nedaleko od Polača nalazi se Zaklopatica, mala uvala na severnoj strani ostrva. Ulazak u ovu uvalu je nezaboravan iskustvo, naročito za posadu jedrilice. Prolaz je tako uzak da veće jedrilice moraju da ga zaobiđu, dok manje mogu da probiju svoj put ka miru koji ovde vlada. Uvala je zaštićena sa četiri manja otočića, a pogled na Pelješac i okolne šume je spektakularan. Konoba Triton, smeštena na samoj obali, nudi autentične dalmatinske specijalitete, a večera pod zvjezdanim nebom, uz šum talasa, ostaje u sećanju dugo nakon odlaska.

Večeri u Zaklopatici su posebne. Dok se sunce polako spušta, nebo zapaljuje u nijansama crvene i zlatne, a svetla jedrilica se ogledaju u mirnoj vodi. Svaka jedrilica postaje mali svet za sebe. Čuje se tiha muzika, lagani razgovori, smeh. Neki se odlučuju za noćno kupanje, osvetljeni samo svetlošću sa broda i mesecinom. To je trenutak potpunog opuštanja i stapanja sa prirodom.

Lastovo: Ostrvo vetrova i park prirode

Ploveći dalje ka zapadu, nailazite na Lastovo, ostrvo koje je, zajedno sa svojih 46 otočića, proglašeno Parkom prirode. Lastovo je poznato po svojoj izolaciji i očuvanoj prirodi. Njegova razvedena obala, sa brojnim uvalama i špiljama, čini ga rajom za nautičare i one koji traže potpunu izolaciju.

Jedan od najpoznatijih prirodnih fenomena je Modra špilja na obližnjem ostrvu Biševo. Kroz podvodni otvor u špilju prodire sunčeva svetlost, koja se lomi kroz vodu i odbija od dna, stvarajući neverovatno srebrnasto-plavetnilu svetlost koja obasjava ceo unutrašnji prostor. Doživljaj je to koji se teže opisuje rečima, a koji ostaje urezan u sećanje zauvek.

Lastovo je takođe bogato istorijom. Kao i Mljet, prolazilo je kroz ruke različitih osvajača - Ilira, Rimljana, Slovena, da bi dugo vremena bilo pod vlašću Dubrovačke republike. Zbog stalne opasnosti od gusara, naselja su se gradila u unutrašnjosti ostrva. Tek kada je opasnost minula, stanovnici su se spustili ka obali, podižući ribarska naselja. Lastovo je dugo bilo zatvoreno vojno ostrvo, što je doprinelo njegovoj očuvanosti i autentičnosti.

Jedrenje kao način života: Sloboda i avantura

Najbolji način da se doživi prava suština ovih ostrva je jedrenjem. Jedrenje nije samo prevoz; to je filozofija. To je osećaj slobode i potpune zavislosti od prirode. Kada se ugase motori i podignu jedra, jedina buka koju čujete je šum vetra koji napinje jedra i udar talasa o trup broda.

Za nekoga ko nikada nije jedrio, deluje kao kompleksna veština. "Pusti crveni konopac, povuci plavi, prebaci beli, zategni..." - uputstva mogu zvučati kao strani jezik. Ali učenje je deo zabave. Ubrzo shvatate da je svaki pokret, svaki čvor, svako pomeranje jedra deo jedinstvenog plesa sa prirodom. Nije važno da li ste iskusni mornar ili potpuni početnik; jedrilica će vas naučiti strpljenju, timskom radu i poštovanju prirode.

Prednosti jedrenja su brojne. Možete da se zaustavite u usamljenim uvalama u kojima nema drugih ljudi, da se kupate u kristalno čistoj vodi, da se sunčate na pramcu broda ili da istražujete skrivene plaže dostupne samo s mora. Večeri provedene u mirnim lukama, uz zvuke mora i ukus sveže pripremljene hrane, postaju deo vas. To je način da pobegnete od gužve masovnog turizma i pronadjete sopstveni ritam.

Šta obići na Mljetu: Praktični saveti

Ako planirate posetu Mljetu, evo nekoliko korisnih saveta:

• Kako doći: Najlakši način je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija Prapatno (na Pelješcu) - Sobra (na Mljetu) dobro je povezana. Leti broj linija se povećava. Možete obići i obližnji Ston, poznat po najdužim fortifikacionim zidinama u Evropi i staroj solani.
• Nacionalni park Mljet: Ulaznica obuhvata vožnju brodićem do ostrva Svete Marije i neograničen boravak u parku tokom dana. Preporučuje se obilazak peške ili biciklom kako biste se upili u miris šume i prirode.
• Gde jesti: U Polačama se nalazi restoran Melita, poznat po dalmatinskoj kuhinji, ali i po nešto višim cenama. Za autentičnije iskustvo, tražite manje konobe koje nude sveže uhvaćenu ribu i domaće specijalitete.
• Gde se kupati: Pored jezera, Mljet ima i prelepe peščane plaže, poput one u uvali Saplunara. Voda je izuzetno čista, a okruženje mirno.
• Šta poneti: Obavezno ponesite flašu vode, izdržive patike za šetnju, kremu za sunčanje i, naravno, foto-aparat. Mirisi i pejzaži ovog ostrva vredni su večitog sećanja.

Zaključ